Dunav
Dunav je najznacajnija evropska reka i predstavlja evropski saobracajni koridor 7. Sastavni je deo transevropskog plovidbenog sistema Rajna – Majna – Dunav, koji svojom dužinom
od 3505 km plovnog puta spaja Atlantik i Mediteran, povezuje zapad i istok Evrope. Dunav je i kroz istoriju uvek bio važan medunarodni plovni put. Dugo vremena bio je severoistocna
granica rimske imperije. Danas tece kroz ili cini granicu deset zemalja: Nemacka, Austrija, Slovacka, Madarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina. Dunav nastaje
od reke Brege i Brigaha koje izviru na planini Švarcvald u Nemackoj i uliva se u Crno more na prostoru Rumunije. Tokom dugim 2783 km predstavlja drugu po velicini evropsku reku (posle Volge
duge 3692 km), a 27. je reka po velicini na svetu, a 32. po svom recnom slivu. Na ušcu u Crno more Dunav stvara deltu površine 5500 km2, sa tri veca rukavca.
Na svom toku kroz Srbiju, dugom 588 km, Dunav se proteže od tromede Srbije, Madarske i Hrvatske do ušca Timoka, na tromedi Srbije, Bugarske i Rumunije. Prolazi kroz živopisnu vojvodansku
ravnicu i nacionalne parkove „Fruška gora“ i „Đerdap“. Pored prirodnog blaga, brojne su kulturno-istorijske vrednosti koje se nižu duž njegovih obala. Glavne pritoke u Srbiji su mu reke Tisa,
Sava, Tamiš, Morava, Nera i Timok. Dunav je najpopularnija reka na svetu za recna krstarenja, te predstavlja veliki turisticki potencijal Srbije, sa dva najveca gradska centra u
Srbiji na svojoj obali – Beograd i Novi Sad.
