Kobasicijada
Zima u Turiji 1985 godine. K’o navek na selu zimi baš i nema neki veliki’ poslova. Lože se furune, kuva se vino, piju se špriceri i uglavnom se divani o onom što je nekad bilo.
Al’Turijci ne bi bili to što jesu, kad ne bi bilo i podbadanja, zadirkivanja i komšijskog takmicenja. I tako jedne zimske veceri, dok je napolju vej’o neki sneg najavljujuci da
ce zima potrajati, grupa lovaca i vecitih prijatelja krenula je u neobicno zadirkivanje. Tema vecna, prava turijska.Cije su kobasice bolje i ko je veci majstor za nadevanje…
Ocas formiran je žiri, kobasice su donesene i tako je pocelo. Laloški, naivno bez velikih ambicija, neg’ eto da ne bude dosadno, da ne sedimo zadžabe!
Dogodine u isto vreme ovo neobicno seosko takmicenje vec je bilo glavna tema u selu, jer prijavilo se dvadesetak uglednih domacina koji su svaki odreda tvrdili da imaju najbolje kobasice.
Sve je organizovano u nekadašnjoj seoskoj kafani „Beograd“, a kafana je bila prepuna. Rasculo, pa do’šo svet da vidi ko u Turiji ima najbolje kobasice.
Takmicenje završeno, sve prošlo bez incidenata, „brice nisu radile“, a kad se crta podvukla, organizatori imali šta i da vide. Osim secanja, dobrog raspoloženja i puni’ stomaka,
u kasi ostalo i nešto novaca. I Turinci, vec kakvim ih je Bog stvorio preduzimljive, razborite i vredne, odma’ se dogovore. „Ovo“ ima svake godine da pravimo, a Kobasicijada ce biti
manifestacija humanitarnog karaktera.
Te godine radovala su se deca u turijskom zabavištu. Od novaca koji su ostali nakon takmicenja u kafani „Beograd“ dobila su igracke na poklon.
Dalje je sve legenda o kojoj se prica nadaleko i naširoko. Od Rusije, do Amerike, Australije, po celoj Evropi… Svake godine u Turiju, poslednjeg vikenda u februaru, slije se silan
svet sa svi’ strana. Dode na desetine hiljada gostiju da vidi „cudo od kobasice“ koja se pravi samo u Turiji.
