Narodni Muzej
Muzeji su bili kabineti retkosti, kulturni arhivi društva, katedrale umetnosti, hramovi prošlosti; oni danas pored
svoje osnovne uloge zaštite baštine imaju i ulogu naucne institucije, ateljea, biblioteke ili škole. Postaju mesta za zabavu i uživanje, mesta za odmor, za snovidenje, ali i mesta za kritiku i dijalog.
Narodni muzej u Beogradu menjao se, od svog osnivanja 1844. godine kako se menjalo i njegovo društveno, kulturno,
politicko i ekonomsko okruženje. Najviše su ga, ipak, menjali pojedinci koji su radeci u Muzeju znali da je savremenost
jedan od njegovih najlepših zadatka. I najtežih.
Informacije koje cete naci na našim stranicama omogucice vam da upoznate bogatstvo i znacaj naših zbirki,
osnovne aktivnosti muzeja, ambiciozne planove. I našu želju da u centru promena budu posetioci, Vaše zadovoljstvo
i interesovanja.
Zbirke Narodnog muzeja omogucuju istraživanja i upoznavanje sa nacinom života u periodima paleolita, mezolita,
neolita, bronzanog i gvozdenog doba, kulture klasicne Grcke, helenizma i antickog Rima, kao i prvih vekova hrišcanstva
i Seobe naroda. Narodni muzej cuva i reprezentativna dela koja pripadaju glavnim tokovima srpske srednjovekovne i
vizantijske umetnosti. Slike, skulpture, crteži i grafike, koje se cuvaju u Narodnom muzeju, predstavljaju celovit i
najpotpuniji pregled umetnickih tokova na teritoriji Srbije od 18. do 20. veka, kao i vredna dela uglavnom evropske
umetnosti iz perioda od 14. do 20. veka.
