Muzej u Kragujevcu
Kragujevacki oktobar ili kragujevacki masakr je ime za masakr kojeg su nad civilnim stanovništvom u Kragujevcu pocinile
jedinice nacisticke Nemacke 20. oktobra i 21. oktobra 1941. U ovom zlocinu je stradalo oko 2800 ljudi, od toga nekoliko
desetina daka muške gimnazije.U spomen na žrtve streljanja citav prostor Šumarica je pretvoren u spomen-park u kome se, izmedu ostalih, nalaze
Spomenik streljanim dacima i profesorima, Spomenik bola i prkosa, Spomenik cistacima obuce, spomenik „Sto za jednog“,
spomenik „Otpora i slobode“… Na ulazu u spomen park podignuta je impozantna zgrada Muzeja 21. oktobar u cijoj je
arhitekturi naglašena simbolika kragujevacke tragedije. Odsustvo otvora (prozora) na fasadama sugeriše bezizlaz nenaoružanih
ljudi ispred mitraljeskih cevi, trideset kubusa - trideset masovnih grobnica u Spomen-parku, a providne piramide od pleksiglasa
na njihovim vrhovima predstavljaju poslednji pogled žrtava uperen ka nebu.
Najmarkantnije delo u okviru Spomen - parka je monumentalna zgrada Muzeja "21. oktobar" (Ivan Antic, arhitekta, 1971 - 1976).
U celokupnoj arhitektonskoj koncepciji muzeja naglašena je simbolika oktobarske tragedije. Odsustvo otvora na fasadama sugeriše
bezizlaz nenaoružanih ljudi ispred mitraljeskih cevi, trideset kubusa - trideset masovnih grobnica u Spomen - parku, a providne
piramide od pleksiglasa na njihovim vrhovima predstavljaju poslednji pogled žrtava uperen ka nebu. Za razliku od dinamickog
spoljašnjeg izgleda zgrade Muzeja, unutrašnjost je podredena strogoj simetriji i obuhvata 450 kvadratnih metara izložbenog
prostora.
